Менаџер/ка хотела на броду – утисци након радионице

Занимљива и захтевна радионица коју су, након мало муке, ученици осмог разреда успешно реализовали. Међутим, ова радионица донела је више од очекиваног. Осмишљена као припрема за спровођење интервјуа, она нас је одвела и у нека потпуно нова и неочекивана размишљања.

Прво, ученици су се упознали са једним новим, прилично занимљивим занимањем. Никада га нико, на пример, није споменуо када смо говорили о разним занимањима. Представљено је добро и у својим позитивним странама, али, без околишања, изнете су и негативне његове стране.

Оно што је нарочито значајно, и по мом мишљењу релативно ново, јесте одступање од црно-белог приказа школовања код нас. Мислим на следеће. Обично су успех, посао, каријера и светла будућност резервисани само за вуковце и одликаше, оне који ће прво уписати гимназију, па онда неки факултет. И то је тај добро утабан пут, проверен и сигуран. (Међутим, у послење време, ситуација у свету рада и запошљавања, на ову тврдњу ставља упитник.) А за оне који не заврше гимназије и факултете, ништа лепо на видику?! Менаџер/ка хотела на броду свој пут почиње у трогодишњој угоститељској школи!!! Али, не зауставља се, непрекидно ради на себи и свом усавршавању, узима знање свуда где може и где се нуди. Бити менаџер на броду сигурно није занимање за цео живот, али за онај први, младалачки, узлазни период више је него сјајно! Има дакле, наде и за оне без Вукове и специјалних диплома! Уосталом, зашто бисмо цео живот провели радећи само на једном радном месту?!

Онда смо сви почели да наводимо неке примере из сопственог окружења који су такође ишли у прилог томе да данас заиста није препоручљиво безрезервно ослањање на добро утврђене обрасце из претходних деценија. Тако сам и ја испричала ученицима како је једна моја другарица, одмах након завршених студија енглеског језика, добила посао у једној престижној авиокомпанији. Оно што је пресудило да, у великој конкуренцији, баш она добије посао, била је чињеница да је пре факултета завршила медицинску школу. Челници компаније су сматрали да она, поред доброг знања језика, поседује још једну значајну вештину, и да би зато била одлична за њихову компанију. Овај посао обављала је осам година (конкретно посао стјуардесе), након којих се вратила у Београд и решила себи и свом будућем мужу стамбено питање. Осим новца, стекла је и драгоцено искуство. Сада ради у једној банци.

Да не буде забуне: наше приче нису ишле у негативном контексту ни према једном избору. Закључак који смо извели, управо је супротан. Млади људи треба да се труде да развију што више својих вештина и талената. Уз основно образовање, они могу много да помогну. Све је битно. И то што течно говорите неколико језика, и то што свирате неки инструмент, што се успешно бавите одређеним спортом или што сте, случајно или намерно, неку годину провели код рођака у Лондону или Берлину!

Извући максимум из себе, то треба да буде циљ, а посао или радно место, доћи ће као логична последица.

Менаџер/ка хотела на броду приредио/ла нам је једну занимљиву пловидбу!

Наташа Мугоша
Проф. српског језика и књижевности